1812. године француски махинист је патентирао први фурнир. До 1825. године ова тестера је и даље била неприкладна за индустријску употребу. Након тога је побољшан и произведен у Хамбургу, Немачка. Први фурнир за фурнирање, који је развио Француз Цхарлес Пицот и патентиран 1834. године, трајао је скоро 30 година да се стави у индустријску производњу. Развој индустрије шперплоче користила је из овог проналаска и примене пелера за фурнирање. Постоји неколико теорија о проналаску првог Пеелерела: један 1818. године, још 1819. године руски професор, а затим познат као планер фурнира, а други приписује британском инжењеру февилеуру. 1840. године, Јохн Фредер је примио амерички патент бр. . 1758 за перенику, а 1844. године, Царанд је примио још један патент у Француској за љуштење за љуштење. Средином 19. века, Немачка је основала прву фабрику за производњу фурнира. Већина ротационих секача била је француска, иако је Немачка такође увезела америчке. Након 1870. године, компанија А. Ваљак у Берлину, Немачка, произвела је релативно једноставне ротационе резаче. Пре светских рата, континуирано напредовање у Тешкољни ротацијски резач подстакао је брзи развој индустрије шперплоче. До 1890-их, Квалитет шперплоче значајно се побољшао и тржиште се постепено отворило. Производња шперплоча се затим брзо проширила, са постављеним бројним фабрикама шперплоче. У Сједињеним Државама, шперплоча није постала званична трговачко име до Другог светског рата.
Pošalji upit